Lekcija iz Moskve

🖤⚪ Lekcija iz Moskve: Ponekad više naučiš kad izgubiš

Igrao je Partizan u Moskvi, protiv Dinama – kluba sa ozbiljnom reputacijom, evropskim ambicijama, snagom i ritmom koji ne prašta. Izgubili smo 3:1. Rezultat ne zvuči lepo, ali nije sve u brojkama. Ponekad više naučiš kad izgubiš. A ova utakmica je bila baš to – lekcija.

Sa tribina, preko ekrana, iz kafića ili dnevne sobe – svi mi koji dišemo za crno-belo gledali smo s istim osećajem: daj da vidimo kako diše ova ekipa. Da li ima pulsa? Da li ima ideje? Da li ima volje? I videlo se brzo – ima svega toga. Ali ima i onog što mora da se popravi, jer su greške skupe kad igraš protiv ozbiljnih.

Primili smo gol rano, već u 6. minutu. Kliznula lopta kroz našu zadnju liniju, neko je zakasnio da zatvori, neko da izbije – i već smo gubili. Ali onda – odgovor. Ne čekanje, ne povlačenje, ne panika – nego presing, borba, i grešku Dinama koristi Jovan Milošević za izjednačenje. Onako, odlučno, mladalački, bez straha. To je bio momenat kad su mnogi od nas verovatno rekli: "Evo ga taj Partizan."

Ali onda je došla druga faza utakmice. Dinamo je pojačao ritam, a mi smo nastavili da rizikujemo iz zadnje linije. I to je lepo kad prođe – ali kad ne prođe, kazna sledi. Greške kod drugog i trećeg gola nisu bile plod njihove genijalnosti, nego naših komplikacija tamo gde treba da budemo najjednostavniji. Pokušaji da iznosimo loptu pored trojice napadača Dinama... preambiciozno. I koštalo nas je.

Ali, i pored svega, nisam video ekipu koja odustaje. Nije bilo spuštenih glava. Trčalo se, borilo, pokušavalo da se vrati. Nije uspelo – ali želja se videla. I to je ono što mora da ostane.

Dinamo je ozbiljna ekipa. To nije tim iz komšiluka, to je jedan od najboljih klubova u Rusiji. Kad igra protiv tebe, igra na pun gas. I zato ova utakmica i treba da se gleda kao ogledalo – da vidimo gde smo, šta možemo, i koliko još moramo da radimo.

Pojedinci su pokazali da imaju petlju. Milošević, recimo – ne samo zbog gola, nego zbog toga kako se ponaša na terenu. Bez straha. Neki su pokazali i da još traže formu, da pritisak u ozbiljnoj utakmici ume da pojede sigurnost. I to je okej, ako se radi na tome. Sad je vreme da se greši, da se uči, da se pravi tim.

Ovo nije bio poraz koji boli – ovo je bio poraz koji uči.

Za šest dana kreće ono što se računa – sezona, takmičenja, put ka Evropi. Do tada mora da se bude pametniji. Da igramo srcem – kao i uvek – ali i glavom. Da znamo kada se lopta iznosi, a kad se izbacuje. Da znamo kada je lepota, a kada sigurnost prioritet. Jer u ozbiljnim utakmicama – nema poklona.

Ja verujem da ovaj Partizan ima potencijal. Ne još sve što treba, ali ima osnovu. A ako momci nastave da se bore kao što su se borili protiv Dinama, ako trener izvuče pouke i ako se ekipa očisti od suvišnog rizika, može ovo da liči na nešto ozbiljno.

Jer i kad padnemo, znamo da ustanemo.

A vi?

Kako ste vi videli ovu utakmicu? Da li vam ovaj Partizan uliva poverenje pred start sezone?

Pišite dole u komentarima. Pogled sa Juga uvek sluša svoj narod.