Pogled sa Juga

Od sjaja do suza – ali sa ponosom Možda i najemotivnija utakmica Partizana u poslednjih 20 godina. Sve je bilo tu – borba, radost, tuga, nada, neverica. I što je najvažnije – ponos. Protiv AEK-a iz Larnake igrali smo više od utakmice. Ispali smo, ali smo dobili nešto možda i važnije – veru da ova deca imaju srce. Doveli su najviše ljudi na stadion još od Manchestera i natopili ga emocijama. Prvo poluvreme bilo je tvrdo. Mi opasniji, Milosević promašio zicer, oni pred kraj imali jednu šansu. Svi su davali sve, ali jedan je posebno iznenadio – Sek. Visok, lagan, brz, dok je imao svežinu, bio je možda i najopasniji igrač na terenu. Drugo poluvreme – naš pritisak, visio je gol i u 67. minutu Sek probija i asistira Ugrešiću. Eksplozija. Ipak, kako to često biva s mladim ekipama, povlačenje nas je koštalo. Penal u 93. minutu, svi misle gotovo je – ali Milosević brani. Heroj. Produžeci donose sve. Gol koji nije smeo da padne, pa onda nova nada. Dušan Jovanović za 2:1. I odmah zatim šansa utak...

Zašto je važno da svaki navijač kupi sezonsku kartu? Kupovina sezonske karte nije samo praktičan potez za onog ko redovno dolazi na stadion — to je poruka, stav, podrška i zavet. Sezonska karta je više od parčeta plastike. To je dokaz vernosti, obaveza prema tribini i klubu, i ono što pokazuje koliko smo zapravo deo Partizana — ne samo kad je lepo, nego i kad je teško. 1. Finansijska podrška klubu U vremenu kada Partizan prolazi kroz brojne izazove, svaka prodata sezonska karta direktno pomaže klubu. Nema tu filozofije — više karata znači više novca za tim, za stručni štab, za infrastrukturu, za borbu na svim frontovima. Ako želimo jači Partizan, moramo uložiti i kao navijači. Kupovina karte je konkretan korak, ne lajkovanje i komentari. 2. Snaga sa tribina Tribina puni igrače snagom. Nema ničeg što može da zameni huk sa juga ili buktinju sa istoka. Ali da bi tribina bila jaka, mora da bude puna. Sezonska karta garantuje tvoje mesto, tvoje prisustvo, tvoju pesmu. Svaka kupljena karta z...

Poraz na Kipru – ima nade pred revanš u Beogradu Partizan je poražen 1:0 od AEK-a u Larnaki u prvom meču kvalifikacija za Ligu Evrope. Teško vreme za igru, teška utakmica, ali na kraju – rezultat koji ostavlja realnu nadu u prolaz. Igrali smo ispod očekivanja, pravili previše grešaka, naročito u defanzivi. Ipak, bilo je i delova igre u kojima se videlo da ova ekipa ima potencijal, ali da je još daleko od potrebne uigranosti. Minimalan poraz, i to u ovakvim okolnostima, može se smatrati prihvatljivim ishodom. U Beogradu nas čeka popravni. Linije tima – ko je razočarao, a ko dao nadu? Golman je imao par odličnih intervencija, ali i nekoliko slabih procena kod centaršuteva. Očekivao sam više sigurnosti, ali kvalitet poseduje – verujem da će u revanšu pokazati bolje lice. Odbrana je bila najnestabilniji deo tima. Jurčević je imao težak dan, ali je Đurđević bio najveći problem – previše grešaka u ključnim momentima. Milovanović je igrao bolestan, sa virusom, i izdržao oko sat vremena. Zamen...

🖤⚪ Lekcija iz Moskve: Ponekad više naučiš kad izgubiš Igrao je Partizan u Moskvi, protiv Dinama – kluba sa ozbiljnom reputacijom, evropskim ambicijama, snagom i ritmom koji ne prašta. Izgubili smo 3:1. Rezultat ne zvuči lepo, ali nije sve u brojkama. Ponekad više naučiš kad izgubiš. A ova utakmica je bila baš to – lekcija. Sa tribina, preko ekrana, iz kafića ili dnevne sobe – svi mi koji dišemo za crno-belo gledali smo s istim osećajem: daj da vidimo kako diše ova ekipa. Da li ima pulsa? Da li ima ideje? Da li ima volje? I videlo se brzo – ima svega toga. Ali ima i onog što mora da se popravi, jer su greške skupe kad igraš protiv ozbiljnih. Primili smo gol rano, već u 6. minutu. Kliznula lopta kroz našu zadnju liniju, neko je zakasnio da zatvori, neko da izbije – i već smo gubili. Ali onda – odgovor. Ne čekanje, ne povlačenje, ne panika – nego presing, borba, i grešku Dinama koristi Jovan Milošević za izjednačenje. Onako, odlučno, mladalački, bez straha. To je bio momenat kad su mnogi...

Leto promena: Gde smo sada i kuda idemo? Od kraja prošle sezone do danas, mnogo se toga pokrenulo. Neke odluke smo dugo čekali. Neke nas još bole. Ali najvažnije – posle mnogo vremena, Partizan deluje kao klub koji zna šta hoće. 👉 Promenili smo tehničkog sponzora. Kappa se vratila. Za mnoge od nas, to nije samo nova oprema – to su uspomene. Liga šampiona, JNA pun, godine kad si znao šta znači igrati za Partizan. 👉 Prodaja sezonskih karata još nije počela. I to je nešto što nas sve drži u neizvesnosti. Ljudi su spremni. Pitaju, čekaju, planiraju. I to je znak da vera nije ugašena. Samo je potrebno da klub napravi taj prvi korak. 👉 Odigrali smo tri prijateljske utakmice. Videli smo i dobro i loše. Pobeda, poraz, greške, ali i šanse, borba, želja. Tim je podmlađen, još se traži, ali vidi se ideja. I to je korak napred. 👉 Stigli su novi igrači. Nema spektakularnih imena, ali ima mladih sa motivom. Igrača koji ne dolaze “da prežive sezonu”, već da se dokažu. Konačno vidimo pokušaj da se...

Mijatović bez rukavica: Štetni ugovori, vera u mlade i borba za Partizan kakav zaslužujemo Gostovanje Predraga Mijatovića u emisiji Indirektno stiglo je u pravom trenutku – pred početak nove sezone, kada je navijačima Partizana najvažnije da znaju kuda klub ide. I posle dužeg vremena, dobili smo ono što retko čujemo: iskrene reči, priznanja, planove i – što je najvažnije – odgovornost. Već na početku, Mijatović je otvoreno govorio o nasleđu prethodne uprave. O štetnim ugovorima koji su klub uvukli u finansijsku i sportsku nestabilnost. O “premijama za drugo mesto” koje su se isplaćivale igračima – što je, kako je sam rekao, “skandalozno za jedan Partizan”. Takve stvari se u ozbiljnim klubovima ne dešavaju. A ako se dese – neko mora da ih kaže naglas. I Mijatović jeste. Govorio je i o trenutku u kom je klub preuzeo: Partizan finansijski ranjen, kadrovski razbijen, infrastrukturno zapušten. Ipak, umesto kuknjave i traženja alibija, Mijatović nudi jasan pravac: klub je odlučio da ide pute...

Mladi Partizan pokazao lice budućnosti u Moskvi Partizan je poražen od CSKA-a rezultatom 3:1, ali rezultat ne priča celu priču. Na terenu je bila jedna od najmlađih postava koje smo gledali u crno-belom u poslednje vreme. I baš zato, i pored poraza, utakmica iz Moskve donosi više razloga za optimizam nego za brigu. Od starta je bilo jasno da nas čeka težak zadatak – CSKA je domaćin, uigran, fizički dominantan. Partizan je izašao sa mladim timom, sa puno igrača koji tek ulaze u seniorski fudbal. Ipak, hrabro smo stali na noge i u prvom poluvremenu pokazali da znamo da igramo. Gol Roganovića posle odličnog centaršuta Natha bio je kruna jedne lepe akcije i nagrada za dobar pristup. U nastavku je bilo očekivano da CSKA pojača ritam. Tu su do izražaja došle naše greške i neiskustvo. Autogol, pad koncentracije kod trećeg gola – to su momenti koji odlučuju mečeve ovog nivoa. Ali i to je deo procesa sazrevanja. Kostić je ušao u drugom poluvremenu i ostavio dobar utisak, kao i još nekoliko mlad...