Pogled sa Juga

U poslednjim sekundama – Partizan slavio u Pančevu! Partizan je sezonu u Superligi otvorio onako kako su svi priželjkivali – pobedom. Na teškom gostovanju kod Železničara u Pančevu, crno-beli su slavili 1:0 golom Andreja Kostića u 97. minutu. Bila je to prava rovovska bitka, meč pun naboja, preokreta u ritmu i velike borbe, a na kraju – i eksplozije emocija. Stadion kraj Tamiša bio je ispunjen do poslednjeg mesta, a atmosfera dostojna starta sezone. Partizan je u meč ušao odlučno, sa željom da što pre slomi otpor domaćina. U prvih pola sata igrali smo visoko, agresivno, stvarali prilike. Pokušao je Milošević iz daljine, zatim i Natho – koji se našao u odličnoj situaciji u šesnaestercu, ali je promašio ceo gol. Falila je završnica, ali delovalo je da gol visi u vazduhu. Nažalost, veliki problem nastao je sredinom prvog dela – Demba Sek, za koga je ovo bila tek druga utakmica u crno-belom dresu, doživeo je povredu i morao da napusti teren. Njegovo prisustvo u sredini terena već je počelo...

Zašto su nam tribine prazne? (i zašto to mora da se menja) Svaki vikend gledamo Englesku, Italiju, Nemačku, Španiju. Gledamo prepune tribine, euforiju, navijačku kulturu koja je duboko ukorenjena u svakodnevici. Ljudi tamo idu na stadion i kad je sneg i kiša, i kad njihov tim gubi i kad igraju protiv poslednjeplasiranog. Kod nas? Kod nas stadion počinje da se puni tek kad dođe Evropa, derbi, ili kad se nešto slavi. Zašto je to tako? Nemanja Matić je pre nekoliko meseci u jednoj emisiji rekao da smo vašarski navijači. Da dolazimo kada je spektakl, kada ima šta da se slavi, a da nemamo naviku da redovno dolazimo na stadion. Rekao je i da ne znamo da navijamo – ne prepoznajemo dobar potez, ne aplaudiramo na dobru igru, ne živimo fudbal nego samo rezultat. I bio je, nažalost, u pravu. Ljudi u Srbiji ne vole fudbal – vole pobede. Vole derbije, pune tribine i najviše od svega – da budu viđeni. Apsurd je da će neko pre otići na stadion ako mu je karta besplatna, nego da plati 500 dinara. I jo...

Od sjaja do suza – ali sa ponosom Možda i najemotivnija utakmica Partizana u poslednjih 20 godina. Sve je bilo tu – borba, radost, tuga, nada, neverica. I što je najvažnije – ponos. Protiv AEK-a iz Larnake igrali smo više od utakmice. Ispali smo, ali smo dobili nešto možda i važnije – veru da ova deca imaju srce. Doveli su najviše ljudi na stadion još od Manchestera i natopili ga emocijama. Prvo poluvreme bilo je tvrdo. Mi opasniji, Milosević promašio zicer, oni pred kraj imali jednu šansu. Svi su davali sve, ali jedan je posebno iznenadio – Sek. Visok, lagan, brz, dok je imao svežinu, bio je možda i najopasniji igrač na terenu. Drugo poluvreme – naš pritisak, visio je gol i u 67. minutu Sek probija i asistira Ugrešiću. Eksplozija. Ipak, kako to često biva s mladim ekipama, povlačenje nas je koštalo. Penal u 93. minutu, svi misle gotovo je – ali Milosević brani. Heroj. Produžeci donose sve. Gol koji nije smeo da padne, pa onda nova nada. Dušan Jovanović za 2:1. I odmah zatim šansa utak...

Zašto je važno da svaki navijač kupi sezonsku kartu? Kupovina sezonske karte nije samo praktičan potez za onog ko redovno dolazi na stadion — to je poruka, stav, podrška i zavet. Sezonska karta je više od parčeta plastike. To je dokaz vernosti, obaveza prema tribini i klubu, i ono što pokazuje koliko smo zapravo deo Partizana — ne samo kad je lepo, nego i kad je teško. 1. Finansijska podrška klubu U vremenu kada Partizan prolazi kroz brojne izazove, svaka prodata sezonska karta direktno pomaže klubu. Nema tu filozofije — više karata znači više novca za tim, za stručni štab, za infrastrukturu, za borbu na svim frontovima. Ako želimo jači Partizan, moramo uložiti i kao navijači. Kupovina karte je konkretan korak, ne lajkovanje i komentari. 2. Snaga sa tribina Tribina puni igrače snagom. Nema ničeg što može da zameni huk sa juga ili buktinju sa istoka. Ali da bi tribina bila jaka, mora da bude puna. Sezonska karta garantuje tvoje mesto, tvoje prisustvo, tvoju pesmu. Svaka kupljena karta z...

Poraz na Kipru – ima nade pred revanš u Beogradu Partizan je poražen 1:0 od AEK-a u Larnaki u prvom meču kvalifikacija za Ligu Evrope. Teško vreme za igru, teška utakmica, ali na kraju – rezultat koji ostavlja realnu nadu u prolaz. Igrali smo ispod očekivanja, pravili previše grešaka, naročito u defanzivi. Ipak, bilo je i delova igre u kojima se videlo da ova ekipa ima potencijal, ali da je još daleko od potrebne uigranosti. Minimalan poraz, i to u ovakvim okolnostima, može se smatrati prihvatljivim ishodom. U Beogradu nas čeka popravni. Linije tima – ko je razočarao, a ko dao nadu? Golman je imao par odličnih intervencija, ali i nekoliko slabih procena kod centaršuteva. Očekivao sam više sigurnosti, ali kvalitet poseduje – verujem da će u revanšu pokazati bolje lice. Odbrana je bila najnestabilniji deo tima. Jurčević je imao težak dan, ali je Đurđević bio najveći problem – previše grešaka u ključnim momentima. Milovanović je igrao bolestan, sa virusom, i izdržao oko sat vremena. Zamen...

🖤⚪ Lekcija iz Moskve: Ponekad više naučiš kad izgubiš Igrao je Partizan u Moskvi, protiv Dinama – kluba sa ozbiljnom reputacijom, evropskim ambicijama, snagom i ritmom koji ne prašta. Izgubili smo 3:1. Rezultat ne zvuči lepo, ali nije sve u brojkama. Ponekad više naučiš kad izgubiš. A ova utakmica je bila baš to – lekcija. Sa tribina, preko ekrana, iz kafića ili dnevne sobe – svi mi koji dišemo za crno-belo gledali smo s istim osećajem: daj da vidimo kako diše ova ekipa. Da li ima pulsa? Da li ima ideje? Da li ima volje? I videlo se brzo – ima svega toga. Ali ima i onog što mora da se popravi, jer su greške skupe kad igraš protiv ozbiljnih. Primili smo gol rano, već u 6. minutu. Kliznula lopta kroz našu zadnju liniju, neko je zakasnio da zatvori, neko da izbije – i već smo gubili. Ali onda – odgovor. Ne čekanje, ne povlačenje, ne panika – nego presing, borba, i grešku Dinama koristi Jovan Milošević za izjednačenje. Onako, odlučno, mladalački, bez straha. To je bio momenat kad su mnogi...

Leto promena: Gde smo sada i kuda idemo? Od kraja prošle sezone do danas, mnogo se toga pokrenulo. Neke odluke smo dugo čekali. Neke nas još bole. Ali najvažnije – posle mnogo vremena, Partizan deluje kao klub koji zna šta hoće. 👉 Promenili smo tehničkog sponzora. Kappa se vratila. Za mnoge od nas, to nije samo nova oprema – to su uspomene. Liga šampiona, JNA pun, godine kad si znao šta znači igrati za Partizan. 👉 Prodaja sezonskih karata još nije počela. I to je nešto što nas sve drži u neizvesnosti. Ljudi su spremni. Pitaju, čekaju, planiraju. I to je znak da vera nije ugašena. Samo je potrebno da klub napravi taj prvi korak. 👉 Odigrali smo tri prijateljske utakmice. Videli smo i dobro i loše. Pobeda, poraz, greške, ali i šanse, borba, želja. Tim je podmlađen, još se traži, ali vidi se ideja. I to je korak napred. 👉 Stigli su novi igrači. Nema spektakularnih imena, ali ima mladih sa motivom. Igrača koji ne dolaze “da prežive sezonu”, već da se dokažu. Konačno vidimo pokušaj da se...